Električni automobili u istoriji kompanije Volvo Cars

Hans Hedberg, menadžer nasleđa u kompaniji Volvo Cars, stoji ispred jednog od prva dva Volvo električna automobila – male sprave koja podseća na kartonsku kutiju na točkovima. To je jedan od više stotina automobila u Volvo muzeju u Arendalu.

Pre nekoliko godina napustio je živopisnu karijeru novinara koji prati svet automobilizma i preuzeo ulogu menadžera nasleđa za Volvo Cars Heritage.

„Ja sam deo tima brenda i staram se da svoje osnovne vrednosti unesemo u električnu budućnost”, kaže Hans. „Imamo 95-godišnju tradiciju pravljenja automobila i postali smo deo švedske kulture. Zbog toga smo jedinstveni na način koji mnogi konkurenti mogu samo da sanjaju.”

„Pošto sam Šveđanin, lako mi je da Volvo uzimam zdravo za gotovo”, nastavlja Hans. „Pogotovo meni, jer sam odrastao u ovoj oblasti, u blizini kompanije Volvo Cars. Ipak, sada kada sam sve proputovao i isprobao skoro sva vozila, stekao sam spoljnu perspektivu. Volvo je brend na koji sam ponosan.”

Elbil („električni automobil” na švedskom) 1976 kompanije Volvo je delimično finansirala kompanija Televerket (švedska kompanija za telekomunikacije). Automobilske kompanije su se tada bavile ubrizgavanjem, katalizatorima i turbo-punjenjem. Uprkos nacionalnoj debati o električnim automobilima i ranom razvoju čistih električnih vozila u kompaniji koja se tada zvala Volvo Personvagnar, interesovanje javnosti je bilo slabo.

Električni automobili su posmatrani kao spori, teški i komplikovani za punjenje – i nisu shvaćeni ozbiljno u to vreme u odnosu na vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem koja su postajala sve efikasnija i manje štetna po životnu sredinu. To je bila šteta, jer su oba prva potpuno električna servisna automobila kompanije Volvo ispunjavala zadatke: vožnju na male daljine radi isporuke pošte i pomaganja osoblju u kompaniji Televerket u Geteborgu bez stvaranja emisija.

Saopštenje za javnost iz jeseni 1976. godine naglašavalo je važnost punjenja automobila Elbil klimatski neutralnom električnom energijom. Dvanaest baterija od šest volti napajalo je vozila za autonomiju od 50 kilometara ili dva sata vožnje. Dokumentacija iz 80-ih i ranih 90-ih jasno daje do znanja da su prednosti i izazovi električnih automobila bili isti kao i danas. Smatrani su ekološki prihvatljivijim, tišim, jeftinijim za održavanje i sa dužim radnim vekom. Izazov je bila baterija.

Luksuzni konceptualni automobil

Volvo cars je u salonu automobila u Parizu 1992. godine predstavio luksuzni konceptualni automobil ECC. Iako je njegovo hibridno rešenje u obliku elektromotora i gasne turbine bilo impresivno, njegov dizajn koji nagoveštava dolazeći model S80 dobio je najviše pažnje.

Ako pogledamo unazad, 1995. godina je dala zanimljiviji razvoj iz perspektive elektrifikacije. Te godine je kompanija Volvo Cars predstavila prototip zasnovan na inovativnom modelu 850 predstavljenom četiri godine ranije. Volvo 850 je bio jedinstven sa pogonom na prednje točkove i bočnim vazdušnim jastucima i predstavljen je kao „najbezbedniji automobil na svetu”.

Hans objašnjava da je Volvo 850 bio najznačajnija industrijska investicija Švedske u to vreme i uključivao je električno rešenje.

Hibrid pre svog vremena

Prototip automobila HEV 98 bio je punjivi hibrid koji je u velikoj meri radio isto kao i moderni punjivi hibridni automobili, sa električnim motorom koji se može puniti i standardnim motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Razvijen je da zadovolji planirani zakonski zahtev u SAD koji na kraju nikada nije sproveden.

„Po mom mišljenju, HEV 98 je fascinantan”, kaže Hans. „Uz domet na bateriju od 85 kilometara, ukupan domet od oko 400 kilometara i dobro spakovan paket baterija, došao je prerano i bio je predobar za to vreme. Prototip je takođe bio potpuno spreman za vožnju. Kao i mnogi naši konceptni automobili, vožen je stotinama milja radi testiranja.”

Ali baš kada je punjivi hibrid u potpunosti razvijen, kompanija Volvo Cars je odlučila da ne investira dalje u električne i hibridne automobile. U automobilskoj industriji tog vremena ljudi su razgovarali o performansama, a ne o potrošnji goriva i održivosti.

Kompanijski automobil Volvo C30

Kompanija Volvo Cars je nastavila da eksperimentiše. 2001. godine, ISG rešenje je predstavljeno kao integrisani starter generator koji je punio bateriju od 42 V i bio je preteča današnjim hibridima. 2011. je došlo do uvođenja sledećeg poglavlja kada je razvijen manji niz potpuno električnih automobila Volvo C30, delimično finansiranih od strane Energimyndigheten (agencija za energetiku) za vozače službenih automobila u korporacijama i vladi. Automobili su se punili iz zidne utičnice, a domet je bio oko 150 kilometara.

„Volvo C30 Electric pokazuje da smo imali jasnu strategiju elektrifikacije pre više od deset godina”, objašnjava Hans. „Automobili su privlačili interesovanje, ali smo i dalje malo poranili. Opšta rasprava bila je o ekološki prihvatljivim automobilima na benzin i etanol, dizel motorima sa niskim emisijama ugljen-dioksida i blago štelovanim benzinskim motorima .

„Svako ko je vozio C30 Electric zna koliko je to dobar automobil”, nastavlja Hans. „Jednostavan, brz i sa praktičnim rešenjima za zagrevanje unutrašnjosti. C30 Electric je bio toliko poznat da smo nekoliko godina kasnije razvili još jednu seriju. Čak i danas, ovi automobili su standardni na parkiralištu osoblja na lokaciji Volvo Torslanda.”

Električni automobili kao deo rešenja

Hans ponovo stoji stoji ispred automobila Elbil 1976. Projekat je razvijen nakon Konferencije UN o zaštiti životne sredine 1972. godine, tokom koje je tadašnji menadžer kompanije Volvo Cars Pehr G Gillenhammar izgovorio čuvene reči: „Mi smo deo problema kao proizvođač automobila, pa zato moramo biti i deo rešenja.”

„Ko ovih dana ne želi mali, elegantan gradski automobil na električni pogon?”, pitao je Hans. „Današnji kupci automobila vole vozilo koje se održivo proizvodi i puni. Drugim rečima, došlo je vreme za Elbil 1976. Gledište kompanije Volvo Cars na održivu proizvodnju bezbednih automobila koji ljude uvek stavljaju na prvo mesto nikada nije bilo relevantnije.

Zato nikada nije bilo tako uzbudljivo kao danas raditi sa istorijom – i budućnošću – kompanije Volvo Cars.”